Mk 7, 31–37 (KS)
31Zatim se ponovno vrati iz krajeva tirskih pa preko Sidona dođe Galilejskom moru, u krajeve dekapolske. 32Donesu mu nekoga gluhog mucavca pa ga zamole da stavi na nj ruku. 33On ga uzme nasamo od mnoštva, utisne svoje prste u njegove uši, zatim pljune i dotakne se njegova jezika. 34Upravi pogled u nebo, uzdahne i kaže mu: »Effata!« – to će reći: »Otvori se!« 35I odmah mu se otvoriše uši i razdriješi spona jezika te stade govoriti razgovijetno. 36A Isus im zabrani da nikome ne kazuju. No što im je on više branio, oni su to više razglašavali. 37I preko svake mjere zadivljeni govorili: »Dobro je sve učinio! Gluhima daje čuti, nijemima govoriti!«
“Copyright © 2021 National Council of Churches of Christ in the United States of America. Used by permission. All rights reserved worldwide.”
Razmišljanje on Mk 7, 31–37 (KS)
Poticaj za razmišljanje - 2026-02-13 Svakodnevna molitva
Dobrota i hrabrost drugih često nas se posebno dojme u pričama o svakodnevnim događajima iz Isusova života. Mora da je bio opterećen mnogobrojnim molbama različite vrste. One su često dolazile, ali ne nužno od onih koji su nešto tražili ili trebali za sebe. Jeste li i sami iskusili dobrotu nepoznatih ljudi kada su u vaše ime Isusu upućivali vlastite molitve i zagovore? Ako jeste, uputite molitvu zahvale – za svojega zagovornika.